Raison et sentiment

 Nekada imamo osećaj. Ponekad smo bez ikakve zadrške surovi, prepušteni, podivljali. Jesmo li to mi takvi ili nas je situacija načinila nedokučivim? Znamo li sami ko smo, šta želimo, čemu ćemo se prepustiti kada za to dodje vreme.. Ili nam treba pomoć. Savet. Sugestija. Instinktivnost je uvek neki put. Znak. Ali ko je dobar tumač, nije li to dvojaka mogućnost, pravi i pogrešan, istinit i uzaludan, valjan izbor i zabluda.
Osluškivanje počinje kada se razum nadje u lavirintu, kada mu postaje konfuzno, neugodno u proračunu, izgubljeno u najčešće dobro naslaganim pravilima, onima koja slede, koja jesu, kojima prethodi opet savršeno poredjan i razvrstan red rešenja, razmatranja, anlize i zaključaka. A prekine se sve, poremeti, navodi na haotičnost. Potrebno je još. Ta iskra koja je prisutna a prikrivena, koja se protinje i probija i najzad preovladava. Tišina. Samo intenzivan naboj nečega ne baš razumljivog ali prisutnog u nama, naleti uzburkanih talasa u nama, pravi putokazi.. u nama.
I možete krenuti, početi da ih pratite, sledite. Da verujete, i onda ih sve jače osećate, da duboko zagrebete i pronadjete. Oni prvi su dobri, dragoceni, valjani. Ali svima različiti, svakome pomalo sumnjičavi, razumom nepouzdani. Ipak- jedinstveni i najdublje skriveni samo tamo gde ih pojedinac oseća i ne može drugima objasniti i rastumčiti, ali sebi može. Ako se potrudi. Ako ne oseća strah, ako odbaci nesigurnost. Jer jesu tačni. Učini li se da nisu i da su neuklopivi, grebati dublje, osećajnije, snažnije. A kada su tu, razjašnjeni, ne opiru se i slobodno lebde, mora se stati. I razmisliti. I uklopiti u ne slučajno onaj savršen red koji tka razum jer su, uistinu paradoksalni, ali neodvojivi.
Tada nastupa borba, tada treba prelomiti, možda biti i isključiv ali najpre verovati- u čudesnu moć preokreta, čak i ako ste se prevarili.

Pas à pas: les livres

Nije ta knjiga dosadna i nezanimljiva. Mozda si isprazan ti, i ne rasudjuješ valjano. Svaka je pravac, iskustvo, potraga, saznanje i najzad- istina. Rastumačićete je na različite načine ali neka ne bude ostavljena. Vratite joj se ponovo kada bude vreme. Kada vam zatreba. Jednostavno, kada osetite.
 Jesu li one promene nastupile usled udaljenosti od štampanih stranica, redova koji bodre, rastužuju, teraju nas da istražujemo, vezuju nas, razoružavaju, konacno- menjaju nas.. Nisi u pravu. To nije beznačajna moć. Nije slaba. Samo je prikrivena. Šta te vuče na drugu stranu, na koji način prokockano vreme? Naučićete da su ljudi toliko različiti od onoga u šta verujete, neki će pogrešno proceniti, neki će pogoditi suštinu. Ali neće znati razlog. Onda se vratite onim koricama koje umiruju, koje osluškuju tu najmanjom jasnoćom protutnjalu misao, osećaj koji vam se, verujete, samo pričinio. A zapravo nije. Shvatićete mnogo toga, ali moraćete da se posvetite i uronite u niz zaključanih i nejasnih, isprepletanih delova. Najzad, kada ih rastumačite i spojite, eto prvog koraka. 
Dakle, čitajte. Ali ne površno, ne zarad štikliranog spiska koji ste upravo okončali, ne zarad hvale, nečije volje. Već u ime duše. Za započete korake istraživača. Eto vam prvog načina.A onda čitanje čoveka. Situacija. Životnih prepreka. Odluka. Dobrih prilika. Jedan nasumice odabran niz, ali njegovi elementi su na stranicama, u redovima njihova moguća rešenja. U ovom nekima apstraktnom i besmislenom, iskusnima svakako bliskom, značenjski jasnom nagoveštaju otkriće se vremenom neprevazidjena vrednost čitanja a ona pretočiti u život i pomoći. Ako želite odgovore, ako želite rešenje, ako tragate, nadate se i čeznete, učestvovaćete.

Les questions

  Ne mogu da rasporedim svoje misli, raštrkane su, beže i izmiču mi. Prave vrtlog i kreću se neverovatnom brzinom, ne uspeva mi da ih poredjam. Nekom klasifikacijom uporedim, sredim i tako identično napišem. Možda je razlog što izviru iznenada, neočekivano, a onda se pritaje. Reči, stranica, ideja, spremni su, ali misli se roje, prave savršen spektar tih suštinskih zaključaka, pravih pitanja i odgovora..a potom urone ispod površine i čekaju. Pravi trenutak, najispravniji način i veru u siguran doprinos?
  Nekoliko suštinskih pitanja  će stvoriti konfuziju, nekima će pomoći. Pregršt pitanja će nas učiniti nesrećnim.
   Ali neophodno je postaviti ih. Iako se i ona otimaju, mešaju, stapaju, sada je isplivala reč promena. I pitanje zašto se sve toliko promenilo? Zašto ove promene ne vode srećnijim stazama? Zašto promene nisu napredak? Zašto. Naizgled, sve napreduje vremenom, ali duhovno nazadujemo. Vrednosti nazaduju. Čast nazaduje. Je li to nastupila promena ili je oduvek tako, ili je promena jedna izazvala promenu drugu, a ona sledeću? Ili je sve u nama? Ili to nema veze sa vremenom, okolnostima, krizom globalnom, finansijskim krahom? Jesmo li nezavisni od svega ovoga, učimo li sebe, verujemo sebi, pitamo sebe, utičemo na sebe ili nam to izmiče? Ne preispitujemo se ili ipak to previše činimo ili činimo pogrešno? Pitamo druge? Tražimo li snagu u drugome, čeznemo li za podrškom, vapimo za savetom?
   Ko je podstakao na promenu, ko je potom poslušao; kako se napravio red sledbenika? Kako su se izgubile iskre, čari, nadanja i kako se pretvorilo u lutanje? Za čime tragamo, kome se radujemo, ko nas inspiriše, a koliko je jednostavno bilo ranije? Promene su nastupile, neizbežne, a ako strah od njih postoji nisu nedokučivi načini njegovog prevazilaženja. Ukoliko, uistinu, niste u zabludi. Strah? Od promena? Postoji li? Upravo je nastupila potraga za ponovno izgubljenim mislima...